ETF fondovi omogućavaju da jednim ulaganjem steknete izloženost većem broju akcija ili obveznica. Saznajte kako funkcionišu, kako se razlikuju i na šta treba obratiti pažnju pre ulaganja.

ETF fondovi postali su popularni među ljudima koji žele da ulažu na finansijskim tržištima bez samostalnog biranja velikog broja pojedinačnih akcija. Jednim ulaganjem u odgovarajući fond moguće je steći izloženost različitim kompanijama, obveznicama ili drugim finansijskim instrumentima, u zavisnosti od strategije fonda.

Ipak, ETF nije automatski sigurna investicija niti svaki fond nudi isti nivo diversifikacije. Njegova vrednost može da raste i pada, a investitor može da izgubi deo uloženog novca. Zato je pre prve kupovine važno razumeti šta ETF predstavlja, kako se formira njegov portfolio, koje troškove ima i kakav rizik preuzima ulagač.

Šta je ETF fond?

ETF je skraćenica od engleskog izraza Exchange-Traded Fund, što se može prevesti kao fond kojim se trguje na berzi. Takav fond objedinjuje novac investitora i ulaže ga u skup finansijskih instrumenata prema unapred definisanim ciljevima i pravilima.

ETF može da ulaže u akcije velikog broja kompanija, državne ili korporativne obveznice, kratkoročne dužničke instrumente ili druge vrste imovine, u zavisnosti od svoje strukture i investicione politike. Kada kupite udeo u fondu, ne kupujete direktno svaku pojedinačnu akciju iz njegovog portfolija. Umesto toga, stičete udeo u samom fondu i posredno ste izloženi rezultatima imovine koju on poseduje.

ETF-ovi se kupuju i prodaju na berzi preko brokerskog računa, slično pojedinačnim akcijama. Njihova tržišna cena menja se tokom trgovinskog dana, a može se neznatno razlikovati od neto vrednosti imovine fonda po udelu.

Kako ETF fondovi funkcionišu?

Mnogi ETF-ovi prate određeni berzanski indeks. Indeks predstavlja pokazatelj kretanja grupe odabranih hartija od vrednosti. Fond koji prati indeks nastoji da ostvari rezultat sličan njegovom kretanju, pre odbitka troškova, tako što kupuje hartije koje ga čine ili koristi reprezentativni uzorak.

Na primer, ETF koji prati širok indeks američkih akcija može da obuhvati veliki broj kompanija iz različitih industrija. Kupovinom udela u takvom fondu investitor dobija izloženost njihovom zajedničkom kretanju, umesto da samostalno kupuje akcije svake kompanije.

Postoje i aktivno upravljani ETF-ovi. Njihovi upravljači biraju ulaganja prema investicionoj strategiji, umesto da samo prate određeni indeks. Zbog toga je važno pročitati dokumentaciju fonda i proveriti šta tačno pokušava da postigne.

Koje su glavne prednosti ETF fondova?

Jedna od najvećih prednosti ETF-ova može biti jednostavnija diversifikacija. Umesto da se sav novac uloži u jednu kompaniju, investitor može izabrati fond koji obuhvata veliki broj različitih hartija od vrednosti. To može smanjiti zavisnost portfolija od rezultata jednog preduzeća, mada ne uklanja rizik pada celog tržišta.

Druga prednost je pristupačnost. U mnogim slučajevima moguće je kupiti udeo u ETF-u bez potrebe da raspolažete velikim kapitalom. Minimalni iznos zavisi od cene udela, mogućnosti kupovine delimičnih udela i pravila brokera.

ETF-ovi takođe omogućavaju trgovanje tokom radnog vremena berze. Investitor može da vidi tržišnu cenu i zada nalog za kupovinu ili prodaju. Međutim, jednostavnost trgovanja ne znači da je lako predvideti buduće kretanje cene ili da će prodaja uvek biti moguća bez dodatnog troška.

Mnogi indeksni ETF-ovi imaju relativno niske troškove upravljanja u poređenju sa pojedinim aktivno upravljanim fondovima. Ipak, ukupni trošak zavisi od konkretnog fonda, brokerske provizije, raspona kupovne i prodajne cene i eventualnih troškova konverzije valuta.

Koje vrste ETF fondova postoje?

ETF-ovi se razlikuju prema vrsti imovine u koju ulažu, tržištu koje prate i strategiji kojom ostvaruju svoj cilj. Među najčešćim kategorijama su:

• ETF-ovi koji ulažu u akcije. Prate pojedinačne berze, široke tržišne indekse, određene regione ili industrijske sektore.
• Obveznički ETF-ovi. Ulažu u državne ili korporativne obveznice, a njihova vrednost može da se menja usled promena kamatnih stopa, kreditnog rizika i drugih faktora.
• Sektorski ETF-ovi. Usmereni su na određenu industriju, poput tehnologije, zdravstva ili energetike. Takva koncentracija može povećati rizik.
• Robni ETF-ovi i srodni proizvodi. Povezani su sa kretanjem cena roba ili njihovih finansijskih pokazatelja, ali mogu imati različite pravne i investicione strukture.
• Aktivno upravljani ETF-ovi. Upravljač bira ulaganja u skladu sa određenom strategijom i ne mora da prati indeks.

Važno je razlikovati obične ETF-ove od složenijih proizvoda koji koriste finansijski leveridž ili nastoje da ostvare suprotan rezultat od dnevnog kretanja indeksa. Takvi proizvodi mogu imati dodatne rizike i uglavnom nisu jednostavna zamena za dugoročno ulaganje u široko diversifikovan fond.

Koji su rizici ulaganja u ETF?

Najvažniji rizik jeste pad vrednosti imovine koju fond poseduje. Ako tržište akcija značajno oslabi, ETF koji prati taj segment tržišta može zabeležiti veliki pad. Diversifikacija može ublažiti uticaj problema pojedinačne kompanije, ali ne može da spreči gubitke kada većina ulaganja u fondu istovremeno pada.

Postoji i valutni rizik. Ako ulažete iz Srbije, a fond poseduje imovinu izraženu u stranoj valuti, promene deviznog kursa mogu uticati na vrednost vašeg ulaganja kada se rezultat preračuna u dinare. Valuta u kojoj se ETF-om trguje nije nužno isto što i valutna izloženost imovine koju fond poseduje.

Drugi rizici uključuju slabu likvidnost određenog fonda, razliku između tržišne cene i neto vrednosti imovine, promene kamatnih stopa kod obvezničkih fondova i odstupanje rezultata od indeksa koji fond prati. Zato nije dovoljno gledati samo naziv fonda ili njegov prethodni prinos.

Na koje troškove treba obratiti pažnju?

ETF fondovi imaju troškove upravljanja koji se obično iskazuju kao godišnji procenat imovine fonda. Ti troškovi se uglavnom odbijaju unutar fonda, tako da investitor ne mora da dobije poseban račun za njih. Ipak, oni smanjuju rezultat ulaganja tokom vremena.

Pored toga, broker može naplaćivati proviziju za kupovinu i prodaju, naknade za račun ili druge usluge. Razlika između kupovne i prodajne cene, poznata kao bid-ask spread, takođe predstavlja trošak trgovanja. Ako ulažete u instrument kojim se trguje u drugoj valuti, proverite i cenu konverzije.

Za investitora iz Srbije važno je proveriti i poreski tretman prihoda i kapitalnih dobitaka, kao i obaveze prijavljivanja koje se primenjuju na konkretnu situaciju. Pravila mogu zavisiti od vrste prihoda, domicila fonda i drugih okolnosti, pa se za poreska pitanja treba osloniti na važeće propise i stručan savet.

Kako izabrati ETF za početak?

Pre kupovine najpre odredite cilj i vremenski period ulaganja. Novac koji vam je potreban za račune ili druge kratkoročne obaveze nije pogodan za izlaganje značajnim tržišnim oscilacijama. Dugoročno ulaganje može omogućiti da lakše podnesete kratkoročne promene, ali ni tada prinos nije zagarantovan.

Zatim proverite nekoliko ključnih karakteristika fonda:

• Investicioni cilj i indeks. Razumite koje tržište ili imovinu fond prati i šta se nalazi u njegovom portfoliju.
• Stepen diversifikacije. Proverite broj ulaganja, koncentraciju u najvećim pozicijama i zastupljene sektore.
• Godišnje troškove. Uporedite troškove upravljanja sa sličnim fondovima.
• Likvidnost i raspon cena. Proverite koliko se fondom trguje i kolika je razlika između kupovne i prodajne cene.
• Valutu i strukturu fonda. Razumite gde je fond registrovan, koju imovinu poseduje i da li postoji valutna izloženost.
• Dokumentaciju i rizike. Pročitajte prospekt, ključne informacije za investitore i podatke o istorijskom kretanju vrednosti.

Nemojte birati fond isključivo na osnovu najboljeg prinosa u prethodnoj godini. Visok istorijski rezultat ne garantuje buduću dobit, a često može biti posledica specifičnih tržišnih okolnosti koje se neće ponoviti.

Zaključak: ETF je alat, a ne garancija zarade

ETF fondovi mogu olakšati pristup finansijskim tržištima, omogućiti ulaganje u veći broj instrumenata i pojednostaviti diversifikaciju portfolija. Njihova struktura i troškovi razlikuju se, pa je neophodno proveriti šta konkretan fond poseduje i kakve rizike preuzima investitor.

Pre ulaganja odredite finansijski cilj, proverite da li možete da podnesete mogući gubitak, uporedite naknade i pročitajte dokumentaciju fonda. Informisana odluka i realna očekivanja važniji su od pokušaja da se pronađe proizvod koji obećava brzu i sigurnu zaradu.